Author: Vladimir Gavrilović

Да ли је привредно друштво дужно да обрачуна порез на издавање непокретоности од физичког лица у иностранству ?

Нерезиденти се сматрају обвезницима само по основу прихода остварених на територији Републике, док се по основу прихода остварених у иностранству нерезиденти не сматрају обвезницима у Републици.
У Закону о порезу на доходак грађана (ЗПДГ) предметно начело одражава се у одредбама чл. 7. и 8. тог Закона. Према одредби члана 7. став 1. Закона, обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике, за доходак остварен на територији Републике и у другој држави. Са друге стране, одредбом члана 8. став 1. Закона прописано је да је обвезник пореза на доходак грађана и физичко лице које није резидент (даље: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.
Према одредбама члана 8. ст. 2. и 3. ЗПДГ дохотком, у смислу става 1. овог члана, сматра се доходак који физичко лице оствари по основу рада који обавља на територији Републике. Дохотком, у смислу става 1. овог члана, сматра се и доходак по основу права насталог на територији Републике, укључујући и право по основу имовине која се налази на територији Републике којом нерезидентно лице располаже.

С тим у вези, ако на пример нерезидентно физичко лице остварује приход по основу давања у закуп непокретности или покретних ствари, које се налазе на територији Републике, то нерезидентно физичко лице сматра се обвезником, у складу са Законом. Као и обрнуто, ако нерезидентно физичко лице остварује приход по основу имовине која се налази у иностранству, по том основу не сматра се обвезником у Републици.

Значи, ако се непокретност налази у Словенији нерезидент није обвезник пореза на доходак у Републици Србији, а ви нисте обвезник обрачуна и исплате пореза по одбитку, у складу са чланом 99. ЗПДГ.
У супротном случају, ако се непокретност налази у Србији, нерезидентно физичко лице је обвезник пореза на доходак у Републици Србији а ви се као исплатилац прихода дужни да обрачунате и платите порез по одбитку у складу са чланом 99. ЗПДГ.

Да ли се слип за путарину уз налог за службено путовање може сматрати веродостојном рачуноводственом исправом?

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-931/2020-04 од 20.1.2021. год.)

Законом о рачуноводству („Службени гласник РС“, бр. 73/19 – у даљем тексту: Закон), који је ступио на снагу 1. јануара 2020. године, уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица и предузетника, организација рачуноводства, рачуноводствене исправе и врсте пословних књига, услови и начин вођења пословних књига, Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја, годишњег извештаја о пословању, извештаја о корпоративном управљању, извештаји о плаћањима ауторитетима власти и нефинансијско извештавање, Регистар финансијских извештаја, Национална комисија за рачуноводство и надзор над спровођењем одредби овог закона.

У предметном захтеву, између осталог наведено је следеће:

  • приликом плаћања путарине на наплатној рампи добијамо слип – исечак из којег се неспорно може утврдити основ, врста и садржај пословне промене која је предмет књижења;
  • на наплатној рампи није могуће добити рачун који гласи на обвезника, а за путарине у иностранству рачун који гласи на обвезника није могуће добити ни на који начин;
  • међутим, обвезник поседује налог за службено путовање или превознице (јер је делатност обвезника пружање услуга превоза трећим лицима).

Питање: да ли се слип за путарину уз налог за службено путовање или превознице може сматрати веродостојном рачуноводственом исправом?

У вези са напред наведеним питањем, указујемо на следеће:

Чланом 8. став 1. Закона прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и правовремено откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.

Појам рачуноводствене исправе, уређен је одредбама члана 9. Закона. Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.

Књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капиталу, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа.

Рачуноводствена исправа саставља се у потребном броју примерака на месту и у време настанка пословне промене.

Рачуноводствена исправа која је састављена у једном примерку може се отпремити ако су подаци из те исправе стално доступни.

Фотокопија рачуноводствене исправе је основ за књижење пословне промене, под условом да је на њој наведено место чувања оригиналне исправе и да је потписана од стране одговорног лица.

Имајући у виду наведено, а на основу информација изнетих у захтеву, у конкретном случају мишљења смо да би слип за путарину требало посматрати као саставни део документације која се односи на конкретно службено путовање у земљи или иностранству, а који се користи за правдање трошкова насталих приликом реализације тог службеног путовања.

Дакле, уколико постоји конкретан налог за службено путовање у земљи или иностранству, након чије реализације се припрема извештај са службеног путовања, мишљења смо да би слип за путарину требало прихватити као веродостојну рачуноводствену исправу, уз претходно испуњен услов да подаци са тог слипа одговарају подацима (датум, време, релација и сл.) у вези са реализацијом конкретног службеног путовања, а у циљу утврђивања укупних трошкова насталих поводом службеног путовања.

Евидентирање у систему ПДВ-а

Питање:

Потребно нам је објашњење процедуре евидентирања обвезника ПДВ-а који је закључно са 26. 9. 2020. остварио укупан промет већи од 8.000.000,00 динара у претходних дванаест месеци. Који је прописани рок, да ли пријава мора бити електронска и да ли му из залиха робе може да му се призна ПДВ?

 

Одговор:

У складу са чланом 38. Закона о ПДВ-у обвезник који је у претходних дванаест месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу. Дакле,за све нове обвезнике ПДВ-а крајњи рок за подношење евиденционе пријаве, као и рок за подношење пореске пријаве ПДВ-а, јесте петнаест дана по истеку календарског месеца у којем је обвезник стекао обавезу да обрачуна ПДВ.
Облик и садржина евиденционе пријаве, као и поступак евидентирања обвезника ПДВ-а, уређени су одредбама Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ. У складу са чланом 2. тог правилника евиденциона пријава подноси се Пореској управи у електронском облику, преко портала Пореске управе. Увођењем члана 32б Закона о ПДВ-у омогућено је накнадно стицање и остваривање права на одбитак претходног пореза за лице које се евидентира за обавезу плаћања ПДВ-а, и то за добра која поседује на дан који претходи дану отпочињања ПДВ активности, која је набавило у периоду од дванаест месеци пре отпочињања ПДВ активности, под условима да:

-извршило је попис добара и пописну листу доставило пореском органу при подношењу пријаве за ПДВ (пописна листа нарочито садржи податке о врсти, количини и датуму набавке добара, набавној цени добара без ПДВ-а и износу обрачунатог ПДВ-а);

-поседује рачун који му је издао претходни учесник у промету, обвезник ПДВ-а, у којем је исказан обрачунат ПДВ за промет добара, односно царински документ о извршеном увозу добара и износу обрачунатог ПДВ-а за увоз тих добара;

-платило је рачун испоручиоцу добара, обвезнику ПДВ-а, односно ПДВ је плаћен приликом увоза.

Право на одбитак претходног пореза за добра,у складу са чланом 32б став 3. Закона о ПДВ-у, обвезник ПДВ-а стиче у пореском периоду у којем је извршио промет са правом на одбитак претходног пореза тих добара, односно добара произведених или састављених од тих добара. На крају треба истаћи да се у пољу 108 ПДВ пријаве, односно у пољу 8е.3 ПОПДВ обрасца исказују подаци о износу за који је повећан износ који може да се одбије као претходни порез по основу стицања права на одбитак претходног пореза приликом евидентирања за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са чланом 32б ЗПДВ-а.

Чланарина ПКС

Да ли су привредна друшта дужна да плаћају чланарину Привредној комори Србије и који је рок застарелости потраживања за чланарину ?

У „Службеном гласнику РС“, број 45 од 21.6.2019. године објављена је Одлука Уставног суда број IУз-249/2016, којом је потврђено да је обавезност чланства у Привредној комори Србије у сагласности са Уставом Републике Србије.
Одлуком Уставног суда:
1. Одбија се предлог за утврђивање неуставности и несагласности са потврђеним међународним уговором одредбе члана 10. став 1. Закона о привредним коморaма („Службени гласник РС”, број 112/15).
2. Одбацују се иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором одредаба члана 10. ст. 1, 2, 3, 4. и 6. и члана 33. став 2. Закона из тачке 1.
3. Одбацују се захтеви за обуставу извршења појединачних аката, односно радњи предузетих на основу одредаба члана 10. Закона из тачке 1.

Што се тиче обавезности плаћања чланарине, прописи, као и наведена Одлука уставног суда, потврђују да је плаћање чланарине обавезно за све привредне субјекту који су основани у АПР-у. Ово питање је у прошлости било спорно али смо мишљења да је сада судска пракса ипак заузела јасан став.

 

Такође, што се тиче застарелости потраживања чланарине, става смо да таква потраживања, с обзиром да доспевају годишње, те представљају повремена давања, застаревају у року од 3 године од доспелости сваког појединог давања, у складу сачланом 372 Закона о облигационим односима.

Привреда у живом пијеску

Агенција за привредне регистре сваке године објављује  збирне информације из финансијских извештаја привредених субјеката за претходну календарску годину. Извјештаји АПР касне, из разноразних разлога, али се нико због тога посебно не узбуђује. Напросто и без званичне информације  сви мање или више знају да се ствари у привреди нису промијениле. Основни показатељ успјешности, тј. неуспјешности привреде је финансијски резултат – добитак или губитак. Код нас је у том погледу ситуација застрашујућа, привреда из године у годину у пер салду биљежи губитке. Нико није претплаћен на то да стално послује са добитком, у послу свака нова година је изазов и то непредвидљив. Ток привредне активности има највише сличности са током ријеке. Једне године ријека се креће у кориту равномјерно, са повременим повећањем водостаја у јесен и прољеће, а у љетном периоду опада водостај, али на ниво који не угрожава живот у ријеци и око ње. Друге године догоди се суша, корито се испразни, настане жеђ, треће године велике поплаве униште приобаље и тако даље. Али у Србији нема ништа од тога. Наш водоток је буквално мртво море.

© YuFinance. Sva prava zadržana.