Skip to main content

Author: Vladimir Gavrilović

Евидентирање у систему ПДВ-а

Питање:

Потребно нам је објашњење процедуре евидентирања обвезника ПДВ-а који је закључно са 26. 9. 2020. остварио укупан промет већи од 8.000.000,00 динара у претходних дванаест месеци. Који је прописани рок, да ли пријава мора бити електронска и да ли му из залиха робе може да му се призна ПДВ?

 

Одговор:

У складу са чланом 38. Закона о ПДВ-у обвезник који је у претходних дванаест месеци остварио укупан промет већи од 8.000.000 динара дужан је да најкасније до истека првог рока за предају периодичне пореске пријаве поднесе евиденциону пријаву надлежном пореском органу. Дакле,за све нове обвезнике ПДВ-а крајњи рок за подношење евиденционе пријаве, као и рок за подношење пореске пријаве ПДВ-а, јесте петнаест дана по истеку календарског месеца у којем је обвезник стекао обавезу да обрачуна ПДВ.
Облик и садржина евиденционе пријаве, као и поступак евидентирања обвезника ПДВ-а, уређени су одредбама Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ. У складу са чланом 2. тог правилника евиденциона пријава подноси се Пореској управи у електронском облику, преко портала Пореске управе. Увођењем члана 32б Закона о ПДВ-у омогућено је накнадно стицање и остваривање права на одбитак претходног пореза за лице које се евидентира за обавезу плаћања ПДВ-а, и то за добра која поседује на дан који претходи дану отпочињања ПДВ активности, која је набавило у периоду од дванаест месеци пре отпочињања ПДВ активности, под условима да:

-извршило је попис добара и пописну листу доставило пореском органу при подношењу пријаве за ПДВ (пописна листа нарочито садржи податке о врсти, количини и датуму набавке добара, набавној цени добара без ПДВ-а и износу обрачунатог ПДВ-а);

-поседује рачун који му је издао претходни учесник у промету, обвезник ПДВ-а, у којем је исказан обрачунат ПДВ за промет добара, односно царински документ о извршеном увозу добара и износу обрачунатог ПДВ-а за увоз тих добара;

-платило је рачун испоручиоцу добара, обвезнику ПДВ-а, односно ПДВ је плаћен приликом увоза.

Право на одбитак претходног пореза за добра,у складу са чланом 32б став 3. Закона о ПДВ-у, обвезник ПДВ-а стиче у пореском периоду у којем је извршио промет са правом на одбитак претходног пореза тих добара, односно добара произведених или састављених од тих добара. На крају треба истаћи да се у пољу 108 ПДВ пријаве, односно у пољу 8е.3 ПОПДВ обрасца исказују подаци о износу за који је повећан износ који може да се одбије као претходни порез по основу стицања права на одбитак претходног пореза приликом евидентирања за обавезу плаћања ПДВ-а у складу са чланом 32б ЗПДВ-а.

Чланарина ПКС

Да ли су привредна друшта дужна да плаћају чланарину Привредној комори Србије и који је рок застарелости потраживања за чланарину ?

У „Службеном гласнику РС“, број 45 од 21.6.2019. године објављена је Одлука Уставног суда број IУз-249/2016, којом је потврђено да је обавезност чланства у Привредној комори Србије у сагласности са Уставом Републике Србије.
Одлуком Уставног суда:
1. Одбија се предлог за утврђивање неуставности и несагласности са потврђеним међународним уговором одредбе члана 10. став 1. Закона о привредним коморaма („Службени гласник РС”, број 112/15).
2. Одбацују се иницијативе за покретање поступка за оцену уставности и сагласности са потврђеним међународним уговором одредаба члана 10. ст. 1, 2, 3, 4. и 6. и члана 33. став 2. Закона из тачке 1.
3. Одбацују се захтеви за обуставу извршења појединачних аката, односно радњи предузетих на основу одредаба члана 10. Закона из тачке 1.

Што се тиче обавезности плаћања чланарине, прописи, као и наведена Одлука уставног суда, потврђују да је плаћање чланарине обавезно за све привредне субјекту који су основани у АПР-у. Ово питање је у прошлости било спорно али смо мишљења да је сада судска пракса ипак заузела јасан став.

 

Такође, што се тиче застарелости потраживања чланарине, става смо да таква потраживања, с обзиром да доспевају годишње, те представљају повремена давања, застаревају у року од 3 године од доспелости сваког појединог давања, у складу сачланом 372 Закона о облигационим односима.

Привреда у живом пијеску

Агенција за привредне регистре сваке године објављује  збирне информације из финансијских извештаја привредених субјеката за претходну календарску годину. Извјештаји АПР касне, из разноразних разлога, али се нико због тога посебно не узбуђује. Напросто и без званичне информације  сви мање или више знају да се ствари у привреди нису промијениле. Основни показатељ успјешности, тј. неуспјешности привреде је финансијски резултат – добитак или губитак. Код нас је у том погледу ситуација застрашујућа, привреда из године у годину у пер салду биљежи губитке. Нико није претплаћен на то да стално послује са добитком, у послу свака нова година је изазов и то непредвидљив. Ток привредне активности има највише сличности са током ријеке. Једне године ријека се креће у кориту равномјерно, са повременим повећањем водостаја у јесен и прољеће, а у љетном периоду опада водостај, али на ниво који не угрожава живот у ријеци и око ње. Друге године догоди се суша, корито се испразни, настане жеђ, треће године велике поплаве униште приобаље и тако даље. Али у Србији нема ништа од тога. Наш водоток је буквално мртво море.

  • 1
  • 2