Посебну заштиту од отказа ужива само запослена, сагласно члану 187. Закона о раду, за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, ком послодавац не може да откаже уговор о раду. Радни однос на одређено време престаје истеком рока на који је заснован и у случају када запослени одсуствује са рада због привремене спречености за рад (боловање).

Дакле, нема сметњи да, ако истекне рок на који је закључен радни однос, исти престане сагласно члану 175. став 1. тачка 1) Закона

Сагласно члану 5. измена Закона о порезу:
-на све приходе по основу уговорене накнаде од ауторских и сродних права и уговорене накнаде за извршени рад,

-на које се порез плаћа самоопорезивањем (дакле, од стране исплатилаца који немају обавезу да обрачунавају и уплаћују пореске обавезе),

-остварене у периоду од 1. јануара 2015. закључно са 31. децембром 2021. године,

-на које фриленсери нису платили порез до 6. 5.2021. године, порески орган утврдиће решењем висину дугованих пореза по новој методологији,
која прецизира:
1) да се не плаћа порез на доходак грађана на приходе остварене у календарској години у висини до 384.000 динара годишње;
2) да се признају нормирани трошкови у висини од 50% од остварених прихода;
3) да се порез утврђен решењем пореског органа:
-плаћа у 120 једнаких месечних износа (практично за 10 година), а
-први износ доспева за плаћање 15. у месецу који следи након месеца који је наредни у односу на месец у ком је донето решење пореског органа.

Пример: Куповина и накнадно одмеравање криптовалуте по моделу ревалоризације

Друштво је 10. септембра 2020. године купило криптовалуте по цени од 800.000 динара. На дан 12. новембра 2020. утврђено је увећање фер вредности од 80.000 динара (криптовалуте је могуће уновчити за 880.000 динара). Затим је 31. 11. 2020. године утврђено смањење фер вредности у износу од 30.000 динара (криптовалуте је могуће уновчити за 850.000 динара).

Тражимо одговор на питање: да ли добављач може да умањи ПДВ на основу сторнираног авансног рачуна или постоји обавеза да прво добије од купца обавештење да је извршио умањење претходног пореза?

Шта се дешава у пракси?

На основу сазнања која имамо већина добављача у оваквој ситуацији тражи писмено обавештење од купца да је извршио умањење претходног пореза па тек на основу таквог обавештења врше умањење своје ПДВ обавезе (на основу сторнираног авансног рачуна).

Оваква пракса је установљена првенствено на основу мишљења Министарства финансија број 430-00-427/2014-04 од 21.10.2014. године. Преносимо део тог мишљења који се тиче овог питања:

„… сходно одредбама члана 21. ст. 1. и 3. Закона, обвезник ПДВ – прималац аванса може да изврши измену – смањење основице за обрачунавање ПДВ по основу наплате аванса и исправку – смањење ПДВ обрачунатог по том основу, под условом да је обвезник ПДВ који је платио аванс извршио исправку одбитка претходног пореза и о томе писмено обавестио обвезника ПДВ – примаоца аванса.“

Преносимо део још једног мишљења Министарства финансија – број 413-00-1318 од 9.11.2009. године:

„Сходно наведеним одредбама члана 21. Закона, обвезник ПДВ који дугује ПДВ по основу примљене накнаде пре извршеног промета добара, може да измени износ ПДВ само ако обвезник ПДВ који је извршио плаћање исправи одбитак претходног пореза у складу са одредбама члана 31. Закона и ако о томе писмено обавести испоручиоца добара и услуга…“

Већина стручних часописа по овом питању заступа исти став као и Министарство финансија: услов да добављач смањи своју ПДВ обавезу на основу сторнираног авансног рачуна је да добије од купца обавештење да је извршио исправку претходног пореза.

3. Мишљење Министарства финансија је погрешно

Сматрамо да мишљење Министарства финансија по овом питању није утемељено у одредбама прописа о ПДВ у Србији.

Покушаћемо на једноставан и разумљив начин да образложимо овај став.

Министарство финансија се позива на члан 21. ст. 1. и 3. Закона о ПДВ:

Закључак

У прописима о ПДВ у Србији не постоје одредбе које обавезују добављача који је вратио аванс купцу и издао му сторнирани авансни рачун, да чека писмено обавештење купца о исправци претходног пореза како би умањио своју ПДВ обавезу.

Враћање аванса купцу и издавање сторнираног авансног рачуна је основ за умањење ПДВ обавезе добављача.

Став Министарства финансија у горе наведеним мишљењима је погрешан и супротан тренутно важећим одредбама прописа о ПДВ у Србији.

У случају мањкова услед кала, лома и растура, књижење се врши на терет рачуна 577 –Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе. Сваки мањак робе евидентира се у обрасцу КЕП. На основу извршеног пописа, односно одговарајуће књиговодствене исправе, за износ којим се увећава вредност робе врши се књижење као и при набавци робе, а у случају смањења вредности робе,врши се сторнирање црвеним сторном (исписивање износа који се заокружује). Приликом сабирања износ црвеног сторна одузима се од укупног збира. Трговац на мало који није обвезник ПДВ-а евидентираће кало, растур и лом ставом:

дугује 1341 – Роба у промету на мало (РУЦ),
дугује 577 – Расходи по основу расходовања залиха материјала и робе,
потражује 1340 – Роба у промету на мало.

Да би могле да се користе PayPal услуге, прво на њиховим веб-страницама мора да се отвори (www.pay-pal.com) рачун (account). Премијер рачун и пословни рачун примарно су намењени пословним субјектима, најчешће трговцима који продају своје производе путем интернета. Једна од највећих предности PayPal-а је та што корисник приликом плаћања у е-продавници не оставља број своје кредитне картице или банкарског рачуна, па се тако знатно смањује ризик од злоупотребе поменутих информација, при чему је отварање рачуна бесплатно, а PayPal зарађује тако што трговцима наплаћује провизију по свакој трансакцији.

Приликом продаје преко сопствене е-продавнице трговац мора да дизајнира страницу тако да подржава могућност електронске продаје робе, као и да угради подршку за PayPal плаћање. Купци долазе на страницу и бирају производе. Када су купци завршили са избором артикала, у њиховој корпи почиње процес наплате. Програм аутоматски усмерава на странице PayPal-а на којима им се омогућаваплаћање путем кредитне картице или путем њихових PayPal рачуна. Приказују се детаљни подаци о наплати и сви наведени трошкови. Након потврде плаћања и примања мејла којим се потврђује наруџбина, клијент се враћа на веб-страницу. Уплата стиже на рачун продавца, и то на његов PayPal рачун.
За повлачење средстава са PayPal рачуна потребно је поседовати виза картицу. Повлачење се врши кликом на опцију Withdraw funds, где се уписује износ који трговац жели да пребаци на своју картицу. Минимални износ који може да се пренесе је 10 евра, а провизија за сваку трансакцију износи 4 евра. Пребацивање средстава траје у просеку 5–7 дана. Провизија на остварене уплате на PayPal налог креће се од 3,8% до 5,2%, у зависности од земље уплатиоца. Уз то постоји и фиксна накнада чија висина зависи од валуте плаћања.
Провизија коју PayPal задржава за пружену услугу посредовања у трансферу електронским новцем не подлеже обрачуну ПДВ-а, с обзиром на то да се ради о услузи која је ослобођена ПДВ-а без права на одбитак претходног пореза, у складу са чланом 25. став 1. тачка 5) Закона о ПДВ-у. Такође, услуга не подлеже порезу на добит по одбитку у смислу члана 40. став 1. Закона о порезу на добит правних лица.
Провизија коју зарачунава PayPal исказује се у пољу 8д.1 обрасца ПОПДВ.

У складу са чланом 6. став 2. Закона о фискалним касама, на местима продаје добара на мало, односно пружања услуга физичким лицима правна лица која обављају следеће делатности дужна су да омогуће плаћањ картицом:

45.32 – Трговина на мало деловима и опремом за моторна возила,

47.3 – Трговина на мало моторним горивима у специјализованим продавницама,
47.11 – Трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном,
47.2 – Трговина на мало храном, пићима и дуваном у специјализованим продавницама,
55.10 – Хотели и сличан смештај,
56 – Делатност припремања и послуживања хране и пића
68.31 – Делатност агенција за некретнине, дужна су да омогуће купцима добара, односно корисницима услуга плаћање помоћу платне картице.

Предузетници немају законску обавезу да примају платне картице. Без обзира на то, велики број предузетника омогућио је плаћање путем платних картица на продајном месту због сопствених интереса.

Уговор о закупу између два пореска обвезника је дефинисан да плаћање буде 1 у месецу. Закуподавац издаје рачун са датумом издавањем 1.1.2021. , а датум промета 31.1.2021. Да ли је дозвољено у случају закупа некретнина да датум издавања буде пре датума промета ?

“Рачуном, у смислу члана 28. став 2. тачка 1) Закона, не сматра се документ издат пре настанка пореске обавезе у складу са чланом 16. Закона.”

Нерезиденти се сматрају обвезницима само по основу прихода остварених на територији Републике, док се по основу прихода остварених у иностранству нерезиденти не сматрају обвезницима у Републици.
У Закону о порезу на доходак грађана (ЗПДГ) предметно начело одражава се у одредбама чл. 7. и 8. тог Закона. Према одредби члана 7. став 1. Закона, обвезник пореза на доходак грађана је резидент Републике, за доходак остварен на територији Републике и у другој држави. Са друге стране, одредбом члана 8. став 1. Закона прописано је да је обвезник пореза на доходак грађана и физичко лице које није резидент (даље: нерезидент) за доходак остварен на територији Републике.
Према одредбама члана 8. ст. 2. и 3. ЗПДГ дохотком, у смислу става 1. овог члана, сматра се доходак који физичко лице оствари по основу рада који обавља на територији Републике. Дохотком, у смислу става 1. овог члана, сматра се и доходак по основу права насталог на територији Републике, укључујући и право по основу имовине која се налази на територији Републике којом нерезидентно лице располаже.

С тим у вези, ако на пример нерезидентно физичко лице остварује приход по основу давања у закуп непокретности или покретних ствари, које се налазе на територији Републике, то нерезидентно физичко лице сматра се обвезником, у складу са Законом. Као и обрнуто, ако нерезидентно физичко лице остварује приход по основу имовине која се налази у иностранству, по том основу не сматра се обвезником у Републици.

Значи, ако се непокретност налази у Словенији нерезидент није обвезник пореза на доходак у Републици Србији, а ви нисте обвезник обрачуна и исплате пореза по одбитку, у складу са чланом 99. ЗПДГ.
У супротном случају, ако се непокретност налази у Србији, нерезидентно физичко лице је обвезник пореза на доходак у Републици Србији а ви се као исплатилац прихода дужни да обрачунате и платите порез по одбитку у складу са чланом 99. ЗПДГ.

(Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-931/2020-04 од 20.1.2021. год.)

Законом о рачуноводству („Службени гласник РС“, бр. 73/19 – у даљем тексту: Закон), који је ступио на снагу 1. јануара 2020. године, уређују се обвезници примене овог закона, разврставање правних лица и предузетника, организација рачуноводства, рачуноводствене исправе и врсте пословних књига, услови и начин вођења пословних књига, Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, признавање и вредновање позиција у финансијским извештајима, састављање, достављање и јавно објављивање финансијских извештаја, годишњег извештаја о пословању, извештаја о корпоративном управљању, извештаји о плаћањима ауторитетима власти и нефинансијско извештавање, Регистар финансијских извештаја, Национална комисија за рачуноводство и надзор над спровођењем одредби овог закона.

У предметном захтеву, између осталог наведено је следеће:

• приликом плаћања путарине на наплатној рампи добијамо слип – исечак из којег се неспорно може утврдити основ, врста и садржај пословне промене која је предмет књижења;
• на наплатној рампи није могуће добити рачун који гласи на обвезника, а за путарине у иностранству рачун који гласи на обвезника није могуће добити ни на који начин;
• међутим, обвезник поседује налог за службено путовање или превознице (јер је делатност обвезника пружање услуга превоза трећим лицима).

Питање: да ли се слип за путарину уз налог за службено путовање или превознице може сматрати веродостојном рачуноводственом исправом?

У вези са напред наведеним питањем, указујемо на следеће:

Чланом 8. став 1. Закона прописано је да правна лица, односно предузетници општим актом, у складу са овим законом, уређују организацију рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и спречавање и правовремено откривање погрешно евидентираних пословних промена, уређују интерне рачуноводствене контролне поступке, утврђују рачуноводствене политике, одређују лица која су одговорна за законитост и исправност настанка пословне промене и састављање и контролу рачуноводствених исправа о пословној промени, уређују кретање рачуноводствених исправа и утврђују рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење у пословним књигама.

Појам рачуноводствене исправе, уређен је одредбама члана 9. Закона. Рачуноводствена исправа представља писани документ или електронски запис о насталој пословној промени, која обухвата све податке потребне за књижење у пословним књигама тако да се из рачуноводствене исправе недвосмислено може сазнати основ, врста и садржај пословне промене.

Књижење пословних промена на рачунима имовине, обавеза и капиталу, приходима и расходима врши се на основу веродостојних рачуноводствених исправа.

Рачуноводствена исправа саставља се у потребном броју примерака на месту и у време настанка пословне промене.

Рачуноводствена исправа која је састављена у једном примерку може се отпремити ако су подаци из те исправе стално доступни.

Фотокопија рачуноводствене исправе је основ за књижење пословне промене, под условом да је на њој наведено место чувања оригиналне исправе и да је потписана од стране одговорног лица.

Имајући у виду наведено, а на основу информација изнетих у захтеву, у конкретном случају мишљења смо да би слип за путарину требало посматрати као саставни део документације која се односи на конкретно службено путовање у земљи или иностранству, а који се користи за правдање трошкова насталих приликом реализације тог службеног путовања.

Дакле, уколико постоји конкретан налог за службено путовање у земљи или иностранству, након чије реализације се припрема извештај са службеног путовања, мишљења смо да би слип за путарину требало прихватити као веродостојну рачуноводствену исправу, уз претходно испуњен услов да подаци са тог слипа одговарају подацима (датум, време, релација и сл.) у вези са реализацијом конкретног службеног путовања, а у циљу утврђивања укупних трошкова насталих поводом службеног путовања.